Periodni sistem elemenata
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Fakultet, Megatrend

САДРЖАЈ
1. Покушаји класификације елемената 2
2. Периодичност промене структуре atoma и својства елемената у периодном
систему 4
3. Значај периодичног система 10
Литература 11
1. ПОКУШАЈИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА
Многи научници који су дуги временски пернод радили на томе да добију што општију систематику елемената, сматрали су да постоји нека законитост између релатибвних атомских маса елемената и њихових особина. Међутим ту законнтост научници нису успели да открију. To je успело 1869. године познатом руском научнику Димитрију Нванович Мендељеву.
Да би се добила општија сиетематика. први локушај je извео у периоду од 1817 - 1830. године немачки хемичар Деберајнер ( 1780 - 1849 ). Он je упошранао па просту везу атомских маса елемената којн имају сличне особпне Деберајнср je 1829. годнне сложио елементе поређане по атомским тежинама (масама) у групе од пo 3 елсмента које je назвао „ТРИЈАДЕ“, на пример (Са , Sr. Ва, или Cl. Br, I ). Поред тога што елементи тријада имају сличне хемијске особине, релативна атомска маса средњег елемента приближно je једнака симетрнчкој средини рел.ат. маса два сусдна елсмента. (табела 1 ).
Табела 1
Елементи Cl Br I Li Na K S Se Te Рел.ат.маса 35,5 80 127 7 23
32 78
Аритметичка средина рел.ат.маса два суседна елемента 81,25 23 78,5
Настојао je да елементе доведе у нски систем. За њим су се поводили многи научници. мада се у то време није далеко отишло, јер нису тачно знали разликовати аточмке масе oд еквивалентних, односно појам валенсе тада није био јасан. Није се дошло до већег успеха ни употребом тријаде, јер се остали елементи пису могли уредити тако. Значајно je бидо откриће везе између релативних атомских маса и особина елсмената, јер јс омогућило даљу класификацију елемената. До тог времена je потцењивач значај релативних атомских маса.
Италијански хемичар Канмцаро ( 1826 - 1910 ) јс рашчистио те појмове у својој чувеној брошури „Sunto di corso di filosofia chimica“ ( 1858 ). коју je дслио на првом ннтернационалном конгресу хемичара у Карлсрухе 1860. године. Нa конгресу je представљена разлика између атома и молекула и омогућено je да се дође до поузданих релативнпх атомскнх маса елемената. После конгреса, хемичари су у овом облику прихватили чиме je завршен дуготрајни хаос.
Бегије де Шанкуртоа je 1826. године пронашао да елементе постави у заједничк систем на основу атомских маса. Његово настојање je остало незапажено јср je бнло нејасно изражено. Поређао je елементе, по растућој величини релативних атомских маса. и тo по спиралној линији, која je описаиа око једног цилиндра. Дошао je до закључка да елемти ш сличних особина долазе једни испод друтих.
Џон Њулендс 1864. године je поставио закон октава. Његов закон октава ce заснива на атомским масама. Поређао je елементе пo величини релативних атомских маса и уочио сродност између осмог и првог, деветог и другог елемента. Константовао je да je осми елемент нека врста понављања. Зато је овај закон назвао „Закон октава“. Његове су три октаве приказане овако:

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com